[HOME]

TREĆI MEĐUNARODNI UMETNIČKI KAMP
4 - 15. AVGUST 2004.
KOSJERIĆ

 

[ O NAMA ]
[ O KOSJERICU ]
[ PROJEKTI ]
[ LINKOVI ]
[ FAJLOVI ]
[ KONTAKT ]

TREĆI MEĐUNARODNI UMETNIČKI KAMP 2004.

 

Kamp lider: Tanja Bjelanović
Kamp kolideri: Tijana Mirović, Ognjen Odobašić i Predrag Diković

Na Trećem međunarodnom umetničkom kampu, održanom od 4 - 15.8.2004, u Kosjeriću je volonterski radilo 30 mladih iz 17 zemalja sveta (Makedonija, Slovenija, Bosna (Republika Srpska),Velika Britanija, Francuska, SAD, Japan, Bugarska, Kanada, Belgija, Švajcarska, Malta, Italija, Nemačka, Španija, Južna Afrika, Srbija i Crna Gora) u tri umetničke grupe - literarnoj, likovnoj i muzičkoj.



Kreativnost gostiju podstakla je i još toliko meštana Kosjerića, a najviše mladu populaciju, da se pridruži aktivnostima, pa su tako svi zajedno, razmenjujući iskustva i učeći, učinili više korisnih stvari za svoju zajednicu. Zid Doma kulture oslikan je prelepim muralom, kosjerićka publika (oko 300 posetilaca) je uživala u bogatom muzičkom i dramskom programu, a deca Kosjerića imala su priliku da prvi put izuče izradu ginjol lutaka i dožive svoje prvo glumačko iskustvo u lutkarskoj pozorišnoj predstavi. Dela nastala u slikarskom i dečjem ateljeu (slike, lutke i scenografija za predstavu) otkupljena su od strane građana Kosjerića i Dečjeg vrtića i novac upotrebljen u humanitarne svrhe, kao pomoć obolelom sugrađaninu Nebojši Eriću. Kampom je rukovodilo 8 mladih, članova CAA i K-Town Group, - 1 lider (Tanja Bjelanović) i 7 kolidera (Tijana Mirović, Predrag Diković, Ognjen Odobašić, Miloš Božović, Darko Vasiljević, Vladimir Radojicic i Milica Bozovic)-volontera, obučenih za lidere međunarodnih vlonterskih letnjih kampova na Treninzima za kamp-lidere.Svakom radionicom rukovodili su stručnjaci iz datih oblasti, za to angažovani, a radni deo odvijao se 7 sati dnevno, po potrebi i više. Zahvaljujući gostoprimstvu meštana Kosjerića, stranci su bili smešteni u domovima svojih domaćina, takođe dobrovoljaca, koji za to nisu dobili nikakvu nadoknadu, osim druženja, prijateljstva i topline koja se osećala sa obe strane. Stalni kontakt između domaćih volontera i stranaca, posebno državljana bivših jugoslovenskih republika, umnogome je uticao je na formiranje multikulturalne atmosfere i razbijanje postojeća ksenofobija kod meštana Kosjerića. Iz Makedonije su došla 3 učesnika, a iz Slovenije i Bosne po jedan. Među njima se i u toku prethodnih godina izrodio jak kontakt, tako da je ponovni dolazak pojedinih učesnika iz godine u godinu postao karakteristika kampa. Neki od učesnika pohodili su i sličan kamp u Hrvatskoj prošle godine, sa čijim je liderima ostvarena stalna saradnja. Niz slobodnih aktivnosti osmišnjen je u cilju poboljšanja dinamike grupe i intenziviranja interakcije sa gradskim stanovništvom: internacionalno veče sa predstavljanjem kultura svih zemalja-učesnica, sportske utakmice, muzičke večeri, poseta KUD-ovima, predavanje o istoriji srpske kulture. Sa ciljem što šireg upoznavanja učesnika sa kulturom zemlje, organizovane su dve ekskurzije u okolini - obilazak Guče (najvećeg sabora trubača) i Sirogojna, kolonije keramike u Zlakusi (takođe internacionalnog karaktera), Potpećke pećine, Ariljske crkve i Rzava.



Svim učesnicima je, prilikom prijavljivanja na jedan od 2000 kampova u svetu, prvi kriterijum da izaberu baš ovaj bilo mesto održavanja, a zatim i priroda aktivnosti. Ono što je bilo jednolično i važilo za apsolutno svakog gosta jeste oduševljenje Kosjerićem, prirodom, ljudima, hranom, opštom atmosferom, i samim kampom. Ocene učesnika kampa o organizaciji, takođe su izuzetno pozitivne, sa nekoliko korisnih sugestija u vezi sa samim programom radionica. Publika je lepo prihvatila završni program i postaje sve brojnija iz godine u godinu. Zaključak koji se nametnuo i prošle i ove godine jeste da kamp treba produžiti na 12-15 dana, ukoliko to mogućnosti dozvole. Veliki napredak primećen je u odnosu na prošlu godinu, a ocenjujemo da je uzrok u iskustvu i boljoj organizaciji sa više lidera kampa, odn. koordinatora projekta iz samog mesta(članova K-town grop), kao i volontera koji su samoinicijativno pritekli u pomoć na različite načine. Pored jake finansijske pomoći, dobro bi došlo i veće uključivanje SO Kosjerić, kao i drugih institucija, u samu realizaciju projekta, posebno angažovanjem pomoćnog osoblja. Radio Kosjerić redovno je izveštavao i svakodnevno prikazivao rad na kampu u svom programu. Pored lokalnog medija, kamp su propratili i Radio Beograd 1, Radio i TV Požega, Radio Užice, Novosti (2 članka), Ekspres (1 članak) i Danas (1 članak). Dogovor svih strana koje su na bilo koji način učestvovale u projektu jeste da ga treba nastaviti i sledećih godina ponoviti u sličnom obliku.



Literarna radionica: (lideri: Duško Matić i Tijana Matijević) Osnovni zakjlučak o ovogodišnjoj književnoj radionici je da se u njoj u toku samog kampa profilisalo ono čime učesnici žele da se bave, što je na kraju, na završnoj izložbi, imalo neočekivane rezultate, od kojih su mnogi po prvi put izašli kao proizvod ove grupe.



Razlozi ovakvog procesa su različiti. Dominantno su ga, naravno, oblikovali sami učesnici. Razlika u obrazovanju, zainteresovanosti, shvatanju književnosti, a i ciljeva volonterskih kampova zahtevala je kompromisno rešenje za ostvarivanje planiranog programa. Ove godine je i starosna razlika od deset godina između najmlađeg i najstarijeg učesnika takođe uslovljavala rad. Glavni cilj bio je edukativni, kreativno pisanje, ili stvaranje uopšte, po toj zamisli, bili bi rezultat prethodne 'obuke' u nekim od književnoteorijskih ili književnoistorijskih pojmova. Težište je bilo na upoznavanju sa nadrealističkim pokretom, njegovim predstavnicima, uticajima i, što je bilo najvažnije za rad u grupi, upoznavanje sa tehnikama nadrealističkog pisanja. Pored toga, odrzan je i kratak kurs iz istorije srpske književnosti, koji je podrazumevao samo antologijske pesme, od narodne književnosti do kraja dvadesetog veka, upoznavanje i analiza svetske kratke priče, kao i nekoliko reprezentativnih pripovedaka Ive Andrića. Kreativna strana programa je obuhvatala i vežbanje u pisanju različitim postupcima pripovedanja, pokušaj podražavanja stila dramskog monologa, i na , kraju, pisanje tehnikom toka svesti. Uz sve to, poseta različitim lokacijama u gradu bila je mogućnost dodatne inspiracije, ali i uključivanja drugih u rad ove radionice. U praksi se pokazalo da je planirani program u najvećoj meri bio samo podsticaj za otkrivanje novog toka u radu grupe. Temu nadrealizma otpočeli smo gledanjem filma 'Andaluzijski pas', želeći da učesnici što neposrednije dožive osnovne osobine i tehnike ovog pokreta. Preko upoznavanja s predstavnicima i nekoliko vrlo uspešnih zajedničkih tumačenja poznatih nadrealističkih pesama, došli smo i do kreativnog dela- igara i tehnika nadrealističkog pisanja. Na završnoj izložbi se moglo videti kako su visokog kreativnog, u nekim slučajevima i umetničkog kvaliteta ti radovi. Uz kraće bavljenje kratkom pričom, tu se završilo planirano, pretežno teorijski zasnovano bavljenje književnošću. Pokazalo se da su za osobinu cele grupe važni pojedinci. Učesnica iz Slovenije je student glume, i u okviru naše grupe je organizovala, možemo slobodno reći, teatarsku podgrupu. Sa još četiri učesnika je pripremala i na kraju, kroz tri skeča na sceni Doma kulture i prikazala i taj segment naše radionice. I ostali učesnici, koji nisu želeli da se uključe u taj dominantno pozorišni rad, povezali su scensko i književno stvaranje u - performans. Podstaknuti izlaganjem o dramskom monologu i tehnici toka svesti, oni su na osnovu jedne lokalne priče napisali više varijanti jednog istog događaja, tumačeći tako i likove iz čijih perspektiva su priče ispripovedane. Pored pozorišnog potencijala literarne grupe, još je jedan rad bio premijeran ne samo za našu redionicu, već i za čitav kamp. Eksperimentisanje u pisanju se proširilo na ideju o poseti kultnom mestu u Kosjeriću, za koje se vezuju neverovatne i jezive priče- Pupić-vili. Vezanih očiju učesnici su dovedeni do te lokacije gde im je ispričana legenda o vili-bolnici za vreme Drugog svetskog rata, uz obilje naturalističkih detalja i što sugestivnije i uverljivije pripovedanje. Zatim su, po skidanju poveza sa očiju, imali kratko vreme da napišu nešto inspirisani celokupnom atmosferom, koja je računala na smanjeno korišćenje racionalnog, a dominantnu upotrebu afektivnog, emotivnog, dosledno nadrealističkoj poetici. Nismo imali tendenciju da to bude nešto više od zanimljivog kreativnog iskustva, ali je na predlog lidera likovne radionice, pri čemu ističemo značaj saradnje među grupama, to iskustvo pretvoreno u video rad, u koji su naknadno umontirani i komentari učesnika, pa je i taj rad, uz priložene tekstove, koji su radi očuvanja autentičnosti izloženi u rukopisu, bio celovito, grupno delo naše radionice na izložbi. Koliko je spontanost u idejama i komunikaciji presudno obeležila rad ovogodišnje literarne grupe, ali i kampa, pokazuje instalacija nastala spajanjem poetskih radova i slika jednog od učesnika- lidera likovne grupe, čiji je spoj prvobitno bio samo praktična, nužna upotreba raspoloživog prostora. Jezik kao medijum našu grupu čini najzahtevnijom, jer treba balansirati između upotrebe nematernjeg jezika i težnje da se napišu što bolji radovi. Ono što se spontano otvorilo kao mogućnost ove godine- pozorište, performans, video rad, moglo bi da bude alternativna budućnost književne radionice kampa u Kosjeriću.



Radionica za vizuelnu umetnost: (lideri: Predrag Miladinović, Jelena Tijanić, Bojan Savić) Nastali radovi i rezime rada radionice: U okviru Radionice za vizuelnu umetnost na Trećem internacionalnom kamp, radilo je troje lidera i osamnaest učesnika uključujući i lokalne članove koji su takođe uzeli učešće u radu grupe.



Rezultati rada grupe vidljivi su i po učinku premašuju rezultate predhodna dva održana kampa. Radovi nastali u okviru radionice za vizuelnu umetnost, pored šarolikosti i kvantiteta kojim su zadivili posetioce završne izložbe, pogodni su za analizu, jer otvaraju nova polja i smernice kojima bi rad grupe u budućnosti trebalo da se kreće. Pored radova nastalih u tradicionalnim slikarskim tehnikama (25 platana rađenih akrilicima), istakao se veliki broj autora koji su radili u tehnici novih medija: fotografija, video instalacija i performans. Ove tehnike izražavanja preovladavale su u izrazu većine stranih učesnika ali i nekolicine domaćih. Ovakvi radovi računaju na aktivniju ulogu posmatrača, pa su u većoj ili manjoj meri uključivali i lokalnu zajednicu što im daje i dodatni kvalitet. Rad umetnice Andree Anee Clermont je pokušaj arhiviranja ličnih priča najstarijih meštana Kosjerića u formi "javnog" dnevnika neutralnog posmatrača. Lične istorije, po mišljenju umetnice, okrivaju mnogo više od zvaničnih istorijskih podataka. Meštani Kosjerića, ali i učesnici kampa bili su fizički ali i emotivno uključeni u interaktivnu instalaciju umetnice Alice Ebbutt, jer su na njenim fotografijama dobijali svetačka obeležja: oreol i krila. Umetnica je bila inspirisana pravoslavnim freskama u još jednom svom radu, gde je po površini kore lubenice urezivala crtež pravoslavog ratnika idući u dubinu kore sve do slasnog, crvenog dela. Till Rockenbauch se u svom radu interesovao za prirodne materijale koje je skupljao po okolini. Od prikupljenog raznobojnog, kamenja, grančica, lišća i peska, stvarao je dekorativne strukture na podu galerije. Njegov drugi rad nastao u saradnji sa umetnicom Lucie Teague jeste pokušaj da se identitet određene osobe izrazi preko proizvoljno odabranog položaja njegovih šaka. Od fotografija ruku svih učesnika kampa, napravljen je friz na zidu galerije. U fotografijama Ognjena Odobašića detalj je takođe primaran, ali se on pri izboru motiva pre odličuje za mikrosvetove biljaka i predmeta, jer im putem fotografije daje šansu da na njima"progovore". Sebastijano Scarpel je svoju radoznalu prirodu i nemirni duh zaustavjao jedino u kratkim trenucima okodanja dugmeta na fotoaparatu, beležeći na njima lica ljudi, atmosferu i situacije na koje je nailazio za vreme kampa, a izložio ih je u vidu foto dnevnika. Anke de Veirman je slikarsko platno koristila kao predložak za ispisivanje slikarskih i verbalnih poruka koje odišu ironijom kao primarnim elementom njenog izraza.. Njeni crteži bave se samopreispitivanjem, ali i istražuju granice fizičkog i emotivnog bola. Ogoljavanje problema do njegove srži, jeste jedini put ka njegovom prevazilaženju, a Anke to vrlo dobro zna i kada u svom radu progovara o teškoj bolesti i kada sakuplja odbačene opuške sa ulice. Njeni radovi posmatrača ne ostavljaju ravnodušnim. Svoj rad, pored uloge lidera, pre svega vezujem za nastanak scenografije za dečiju predstavu "Pepeljuga", koja je pripremljena u dečijoj radionici, koja je radila na kampu. Moj poseban rad, kolaž nastao od isečenih porodičnih fotografija objavljenih u visokotiražnim listovima, bavi se granicom javnog i privatnog ponašanja subjekta, ali granicama između različitih kultura. Moja instalacija (Predrad Miladinović) postavjena u prostor galerije, suprotstavlja ružne idustrijske proizvode od plastike i simboličan cvet biljke bosioka u svežem i suvom stanju u cilju traganja za granicom između živog i neživog sveta - života i smrti. U toku kampa oslikan je zid na Domu kulture, kao grupni projekat ucesnika radionice za vizuelnu umetnost. Kompozicija murala je apstraktnog karaktera, koja svojim ritmom i bogatom paletom boja predstavlja muziku. Ovim projektom koji je ostvaren , ucesnici nase grupe hteli su da se zahvale ljudima u Kosjericu na ukazanoj srdacnostii velikom gostoprimstvu. Poseban doprinos radu radionice dala je Ivana Ranković, apsolvent na istoriji umetnosti, koja je učesnicima kampa u okviru jednočasovnog predavanja, u kraćim crtama, predstavila srpsku srednjevekovnu baštinu. Predavanje je održano dvojezično i praćeno je bogatom slajd projekcijom. U okviru priprema završne izložbe ostvarena je i značajna saradnja sa učesnicima pesničke radionice, čiji su radovi uglavnom nosili i vizuelne kvalitete, pa time i odlično korespondirali sa vizuelnim radovima. Video rad predstavljen na završnoj izložbi i performans izveden na otvaranju izložbe bili su njihov poseban doprinos završnoj prezentaciji rada kampa. Veliki broj nastalih radova prodat je po povoljnim cenama nakon završetka kampa, a prihod je namenjen u humanitarne svrhe.



Muzička radionica: (lider: Dejan Resanović) Muzicka grupa 3.art kampa u Kosjericu bila je sastavljena od 12 volontera iz Belgije, Španije, Engleske, Japana, Francuske, Makedonije i Srbije i Crne Gore, a najviše iz Kosjerića. Radilo se 10 dana u većim i manjim grupama, da bi na kraju bio organizovan zajednički koncert. Repertoar je sastavljen od 10 kompozicija iz raznih zemalja u etno, džez, rok maniru, u skladu sa mogućnostima učesnika. Rad je bio vrlo naporan, jer učesnici nisu na istom nivou znanja, a trebalo ih je ukomponovati u zajednički orkestar. Sve u svemu, napraviljen je solidan raznovrstan koncert. Interesantno je to da je kamp podstakao formiranje lokalnog mladog benda, aktivnog samo u toku kampa, koji je zajedno sa internacionalnim, imao svoj nastum na završnom programu.



Dečja radionica: (lider: Koraljka Bublik) Pod vođstvom kostimografkinje Koraljke Bublik iz Valjeva, 12 dece (od 7-13 godina starosti) iz Kosjerića pohađalo je desetodnevni kurs izrade ginjol lutaka i glume u lutkarskom pozorištu. Kao krajnji rezultat, ova radionica izvela je lutkarsku predstavu Pepeljuga pred oko 300 posetilaca, sa 12 glumaca-dece i 8 skrojenih lutaka. Scenografiju za predstavu oslikali su članovi likovne sekcije kampa. Sve kostime, scenografiju i lutke otkupio je Dečji vrtić Kosjerić za dalju upotrebu u iste svrhe, a novac je posvecen humanitarnoj akciji.

» Spisak svih projekata