[HOME]

Srbiju u EU,
šta od toga imam JA
a šta moj Kosjerić

 

[ O NAMA ]
[ O KOSJERICU ]
[ PROJEKTI ]
[ LINKOVI ]
[ FAJLOVI ]
[ KONTAKT ]

Srbija u EU, šta od toga imam JA a šta moj Kosjerić

Udruženje građana K-town Kroup iz Kosjerića je zajedno sa 43 organizacije iz cele Srbije uz podršku Instituta za održive zajednice i Fonda za otvoreno društvo, u periodu od 3. aprila do 9. maja 2008. godine, realizovalo projekat Srbija u EU, šta od toga imam JA a šta moj Kosjerić. Projekat se sastojao od 6 panel tribina i slobodnih aktivnosti koje su zajedno imale za cilj približavanje i upoznavanje građana Kosjerića sa Evropskom unijom i prikazivanje svih koristi koje bi društvo u celini a posebno obični građani imali ukoliko bi Srbija postala član ove međunarodne organizacije.

Prvi panel na temu turizma je održan u petak, 11. aprila u holu Doma kulture u Kosjeriću. Panelisti su bili: Rafael Pupovac iz Ministarstva ekonomije Republike Srbije, sektor za turizam, Darko Đurović iz Turističke organizacije Zlatibor i Marija Luković Sredić iz eko-sela Gostoljublje kod Kosjerića.
Darko Đurović je na početku panela dao kratak pregled uloge turizma u savremenoj ekonomiji navodeći uz svoju prezentaciju najveće svetske domete u turizmu kao i značaj Zapadnog Balkana, kao potencijalno velike turističke destinacije. Takođe, s obzirom da dolazi iz Zlatibora, predstavio je turističku ponudu ovog planinskog centra kao pozitivan primer.
Rafael Pupovac je prisutne upoznao sa naporima ministarstva ekonomije, sektora za turizam da na jedan sistemski način urede oblast pružanja turističkih usluga kao i da navede osnovne smernice strategije razvoja turizma u Srbiji do 2015. godine.
Marija Luković Sredić je predstavila projekat „Eko-selo Gostoljublje“ kroz fotografije i video materijale objašnjavajući koncept seoskog turizma koji se potencira u ovom projektu te pokušaj upotpunjavanja dosadašnje turističke ponude novim sadržajima koji se po prvi put uvode u opštini Kosjerić.
Svi panelisti su istakli, kao glavni problem, nedostatak adekvatne infrastrukture kao osnovni preduslov za dolazak većeg broja turista u Kosjerić. Osim pristojnog puta, nedostalju i adekvatni smeštajni kapaciteti koji su prilagođeni potrebama turiste u 21. veku.
Takođe, analizirani su pozitivni primeri iz EU, pre svega u pogledu udruživanja turističkih ponuda više centara te formiranja jedinstvenog turističkog aranžmana koji objedinjuje celu jednu regiju, u ovom slučaju regiju Zapadne Srbije. Na tribini je bilo prisutno 25 ljudi.

Najupečatljivija pitanja:

  1. Koji su konkretni oblici delovanja lokalne samouprave u cilju pomoći ljudima koji se bave turizmom?
  2. Kako da unapredimo turizam u Kosjeriću kada cementara “Titan” neće da završi započeti ekološki program i postane “ekološka” fabrika?
  3. Kakve su razvojne šanse turizma ako ne uđemo u EU?
  4. Da li država ima strategiju razvoja seoskog turizma i, ako ima, koji su glavni ciljevi te strategije?
  5. U čemu nam EU može pomoći pri razvoju lokalnog turizma?

Druga javna tribina je održana 12. aprila sa temom javnog zdravlja. U vrlo interesantnom razgovoru sa građanima, svoje viđenje trenutne situacije u zdravstvenom sistemu izneli su dr. Dubravka Šaranović Racić iz Ministarstva zdravlja Republike Srbije, dr. Janko Janković, docent na Medicinskom fakultetu univerziteta u Beogradu i dr. Ljiljana Kosorić, direktorica Doma zdravlja u Kosjeriću.
Dr. Šaranović je prisutne upoznala za planovima Ministarstva zdravlja Republike Srbije u pogledu dalje reforme zdravstvenog sistema prvenstveno kroz prizmu pozitivnih evropskih primera koje ministarstvo pokušava da ugradi u zakonske propise koji definišu zdravstvenu zaštitu u Srbiji.
Dr. Janković dao analizu nekih evropskih dostignuća kada je u pitanju zdravstvena zaštita, pre svega kada je u pitanju odnos prema pacijentu, vreme potrebno za pregled i postupak dobijanja svih važnih informacija vezanih za zdravstveni sistem putem specijalnog zaštitnika pacijenata i Zakon o slobodnom pristupu informacijama.
Dr. Kosorić je svojim sugrađanima prezentovala rezultate rada jedine zdravstvene ustanove u Kosjeriću kao i ogroman broj problema sa kojima se svakodnevno susreće.
Nakon uvodnih izlaganja građani su dobili priliku da postave pitanja panelistima što je dovelo do veoma dobre i argumentovane debate koja je pokazala sve nedostatke zdravstvenog sistema ali i specifične probleme koji postoje u kosjerskoj opštini a tiču se malog broja stanovnika, nedostatka stručnog kadra, razćuđenosti i udaljenosti sela, slaboj opremljenosti lokalnog doma zdravlja, nepostojanju kulture odlaska na redovne zdravstvene preglede i ponajviše slaboj informisanosti građana o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. Tribini je prisustvovalo 40 ljudi.

Najupečatljivija pitanja:

  1. Kako naći dovoljno vremena za preventivni rad uz odredbu od 35 pregleda za jedan dan?
  2. Kako pacijentu pružiti pravu informaciju kada ni sami ne znamo pojedine odgovore? Kome pacijenta uputiti?
  3. Šta Dom zdravlja planira da uradi u narednom periodu kako bi zdravstvena usluga bila bar približna onoj u EU?
  4. Hoćemo li ikada imati savetovališta za pacijente obolele od teških bolesti (npr. rak) kako bi pacijenti imali više uvida u to protiv čega se bore i na koji način?
  5. Šta se konkretno radi po pitanju pada nataliteta u SO Kosjerić? Da li je u planu novčana pomoć porodiljama od strane opštine ili lokalnog Doma zdravlja?

Treća panel tribina na temu poljoprivrede je održana u holu Doma kulture u subotu 19. aprila uz prisustvo 40 građana Kosjerića. Panelisti su bili: Zaharije Trnavčević, novinar televizije B92, prof. Goran Delibašić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu i Dragan Milaković, SO Kosjerić.
U vrlo interesantnim uvodnim izlaganjima panelisti su prezentovali prednosti ulaska Srbije u Evropsku uniju navodeći konkretne primere iz svoje dosadašnje prakse.
Dragan Milaković je predstavio sve poslove kojima se bavi SO Kosjerić u cilju poboljšanja poljoprivredne proizvodnje a posebno položaja seljaka napomenuvši apsolutni nemar i nebrigu od strane Republike Srbije te niz kontradiktornih uredbi i krajne komplikovan i težak mehanizam naplate potraživanja poljoprivrednika od države.
Prof. Delibašić je na svojoj prezentaciji apostrofirao vrlo konkretne pozitivne primere iz evropske prakse koji bi našim pridruživanjem EU postali i naša realnost te poboljšali ukupne uslove proizvodnje, plasman proizvoda i njihovu naplatu.
Zaharije Trnavčević je izlaganje, koje je zasnovao na svojoj praksi dugoj 58 godina, zasnovao na dve premise koje su, po njemu, ključ poboljšanja ukupnog stanja u poljoprivredi a to su: znanje i udruživanje. Istakao je da je u Srbiji jako mali broj obrazovanog kadra u poljoprivrednoj proizvodnji te da su prosečni posedi naših seljaka mali i nedovoljni za finasijsku isplativost bavljenja ovom granom privrede.
U vrlo interesantnoj raspravi koja je zatim usledila moglo se čuti mnoštvo problema sa kojima se zemljoradnici svakodnevno sureću. S obzirom da su na panelu bili prisutni stočari, povrtari, voćari i mlekari, bila je to dobra prilika da se napravi odličan presek trenutnog stanja u poljoprivredi. Panelisti su bili iznenađeni jako dobrim poznavanjem suštine problema od strane prisutnih a  građani su u vrlo neposrednom dijalogu dobili odgovore na bar deo pitanja i problema čijim rešavanjem bi se u dobrom delu poboljšali uslovi bavljenja poljoprivredom a pre svega dobila finasijska isplativost koja je, kako je zaključeno, uslov opstanka srpskog sela.

Najupečatljivija pitanja:

  1. Kako objasniti razliku u ceni mleka u Srbiji i zemljama okruženja ako znamo da Srbija proizvodi ubedljivo najviše mleka?
  2. Koji su sistemi odbrane od „hladnjačara“ koji u neposrednom dogovoru određuju cenu maline a na uštrb primarnih proizvođača?
  3. Kako rešiti problem apsolutne neinformisanosti poljoprivrednika, naročito u udaljenim selima koja nemaju telefon i pristojan put a kamoli internet?
  4. U SO Kosjerić već dugi niz godina ne postoji matična služba za stoku čime su poljoprivrednici direktno oštećeni i onemogućeni u ostvarenju svojih prava. Koja su moguća rešenja ovog vrlo velikog problema?
  5. Zbog čega se gotovo svakodnevno uvode novi troškovi u poljoprivrednoj proizvodnji koji onemogućavaju ne samo rentabilnost proizvodnje već i egzistenciju seljaka a da iste niko nikada ni za šta ne konsultuje niti pita

Četvrtom tribinom u nizu na temu “Mladi & EU”, kao i DJ žurkom nakon panela, UG K-town Group je 25. aprila nastavilo realizaciju projekta “Srbija u EU…” sa ciljem promocije Evropske unije i evropskih vrednosti.
Panel je odžan u holu Doma kulture u Kosjeriću, 25. aprila uz prisustvo 45 građana i građanki Kosjerića. Gosti tribune su bili: Tanja Azanjac, koalicija mladih Srbije, Tijana Morača, Građanske inicijative Beogradi Vladimir Đokić, student iz Kosjerića.
Najpre je govorio Vladimir Đokić, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji je dobitnik republičke nagrade iz biologije. Istakao je apsolutnu nebrigu lokalnih vlasti za mlade te nepostojanje opštinskih stipendija za najbolje studente. Takođe, opština Kosjerić pati od nedostatka stručnog kadra već dugi niz godina pa je neshvatljivo da se upravo najbolji studenti na ovaj način “teraju” u veće gradove.
Tanja Azanjac je govorila o dugogodišnjoj borbi za sistemsko rešavanje problema mladih u Srbiji te konačnom formiranju Ministarstva za omladinu i sport. Naglasila je da je usvojena “Strategija za mlade” koja predstvalja vrlo važan dokument koji definiše probleme mladih i nudi moguća rešenja. Ono što je bitno je da su izradi strategije učestvovali svi koji se bave ovim pitanjima od nevladinog sektora, lokalnih samouprava do neformalnih grupa građana. Nažalost, Vlada RS nije usvojila strategiju iz čisto političkih razloga što samo potvrđuje da se mladima bavimo jedino pred izbore te da će konačno rešavanja njihovih potreba sačekati novu vladu i novi parlament.
Tijana Morača je prezentovala načine podrške mladima od strane lokalnih vlasti, države Srbije i inostranih fondova. Posebno je istakla proces formiranja lokalnih kancelarija za mlade te objasnila način formiranja i rada na primeru kancelarije u gradskoj opštini Palilula u Beogradu. U analizi stranih fondova, preporučila je korišćenje EVS programa koji su potpuno besplatni a naših građanima nude mogućnosti odlaska u druge zemlje, upoznavanje njihovih kultura i usavršavanje jezika.
U diskusiji koja je nakon toga usledila, izneti su vrlo ozbiljni problemi mladih u Kosjeriću, pre svega ignorantski stav trenutne lokalne vlasti, nepostojanje omladinskog kreativnog centra, apatija i nedostatak kreativnih ideja te osećaj da se u doglednoj budućnosti ništa ne može promeniti, što je i pokazalo istaživanje koje je prošle godine sprovelo UG K-town Group a koje je na tribini predstavio Vladimir Radojičić, moderator panela.
U odgovoru na pitanja, panelisti su pokušali da na pozitivnim primerima iz prakse pokažu prisutnima moguća rešenja problema i što je najvažnije načine rešavanja istih. Istakli su neophodno udruživanje, sistemsko bavljenje problemima mladih od strane vlasti te partnerski odnos svih koje dotiču pitanja mladih i njihov trenutni položaj.

Najupečatljivija pitanja:

  1. Koji su konkretni vidovi pritiska na lokalne vlasti u cilju rešavanja problema mladih u Kosjeriću?,
  2. Kako doći do kreativnog centra za mlade, pošto takav prostor nikada nije postojao u Kosjeriću?,
  3. Da li je moguće osnovati amatersko pozorište mladih i koji su uslovi za to?
  4. Da li je završen faklutet garancija za zapošljavanje mladih ili postoje i “neki drugi” uslovi?,
  5. Da li mladi mogu da svojim aktivizmom i akcijama utiču na smanjenje nezaposlenosti i koji su načini za to?

Nakon panela na temu položaja mladih, u cafe-u 'Breza', organizovan je DJ nastup beogradskog umetnika DJ Starch-a. U specijalno dekorisanom cafe-u pred oko 150 mladih sugrađana uz techno/house muziku UG K-town Group je promovisao evropske vrednosti koje su zajedničke za sve mlade u Evropi a koji se najčešće izražavaju kroz umetnost a vrlo često kroz ovakvu modernu muziku.

U ponedeljak, 28. aprila na glavnoj ulici u Kosjeriću organizovano je takmičenje u izboru najlepšeg uskršnjeg jajeta a na temu Evropske unije. U vrlo oštroj konkurenciji pobedu je odnelo jaje u vlasništvu Tamare Dimitrijević a pobednik je dobio nagradu u vidu DVD player-a koju je poklonio lokalni preduzetnik Dragan Matić. Drugoplasirani učesnik je dobio sistemske zvučnike tipa 5.1 a trećeplasirani bežični džojstik, takođe dar kosjerskih preduzetnika. Najmlađi učesnik, Sara Kijačić je na poklon dobila tortu u bojama Evropske unije a utešne nagrade u vidu besplatnih internet sati na poklon su dobili četvrto i petoplasirani. U vrlo kreativnoj atmosferi prisutni, pre svega najmlađi sugrađani, su imali priliku da saznaju osnovne informacije o Evropskoj uniji i zajedničkim kulturnim vrednostima koje u i istoj postoje ali uz poštovanje kulturnih različitosti u koje sigurno spada i farbanje uskršnjih jaja.

2. maja 2008 godine u prepunom cafe-u Ole u Kosjeriću uz prisustvo oko 200 uglavnom mladih Kosjeraca, UG K-town Group je organizovalo rock koncert beogradske grupe E-play dok su kao predgrupa nastupili Straigh Mickey and the boyz iz susedne Požege. Bila je to jedna od retkih prilika da kosjerska omladina uživa u ovakvom događaju s obzirom na više nego skromnu kulturnu ponudu grada.

3. maja u holu Doma kulture u Kosjeriću održana je peta panel tribina sa temom socijalnih pitanja - inkluzija. Panelisti su bili: Milena Jerotijević, grupa MOST iz Beograda, Jelena Kotević, Ministarstvo rada i socijalne politike RS i Milena Đokić, Udruženje slepih i slabovidih iz Kosjerića.
U uvodnom delu tribine gospođa Milena Đokić je prisutne upoznala sa trenutnim položajem invalida u opštini Kosjerić. Pre svega je iznela zastrašujuće podatke o broju ljudi koji ulaze u grupu invalida a yatim i neverovatno lošu brigu lokalne vlasti o ovoj populaciji. Ovo se pre svega odnosi na činjenicu da ne postoji opštinska komisija koja se bavi ovim pitanjima, da se centar za socijalni rad nalazi na trećem spratu ta ni zgrada SO Kosjerić nema specijalnu rampu za pristup ivalida.
Jelena Kotević je prikazala prezentaciju koja govori o dosadašnjim rezultatima ministarstva rada i socijalne politike, budućim planovima ovog ministarstva, dostupnim fondovima i mogućnostima za povećavanje pre svega novčane pomoći socijalno ugroženim kategorijama stanovništva.
Milena Jerotijević je svoje izlaganje bazirala na modalitetima uključivanja socijalno ugroženih kategorija u obrazovni sistem države. Navodeći pozitivne primere iz Švedske, Finske i Grčke, gospođa Jerotijević je pokušala da prisutnim građanima na konkretnim i vrlo jednostavnim primerima dočara sve prednosti našeg pridruživanja EU sa akcentom na pobiljšanje položaja ove grupacije stanovništva.
Iako je tribini prisustvovalo svega 20 ljudi, što je posledica ogromnog pljuska neposredno pred početak tribine, diskusija posle uvodnih izlaganja je bila izuzetno interesantna tako da je vremenski termin za održavanje tribine uveliko prekoračen pa je diskusija nastavljena u obližnjem kafeu „Evergreen“.

Najupečatljivija pitanja:

  1. Način na koji može da se finansira prevoz za osobe sa invaliditetom do doktora i ko je nadležan da to pokrije, opština ili centar za socijalni rad?
  2. Da li postoje fondovi koji finansiraju invalidske organizacije?
  3. Na koji način će se popraviti polažaj osoba sa invaliditetom (OSI) ako uđemo u EU a naročito osoba koje žive na selu?
  4. Na koji način OSI imaju mogućnost zapošljavanja u zemljama EU?
  5. Da li postoji mogućnost za većim brojem lekara specijalista u unutrašnjosti za OSI kao sto su očni lekar, klinički psiholog, jer trenutno u Kosjeriću lekari specijalisti nisu prisustni u zdravstvenoj ustanovi?

Poslednjom šestom panel tribinom na temu obrazovanja i izdavanjem specijalnog CD-a o Evropskoj uniji, udruženje građana K-town Group iz Kosjerića okončalo je realizaciju projekta „Srbija u EU, šta od toga imam JA a šta moj Kosjerić“.
Tribina je održana u holu Doma kulture u petak 9. maja, na Dan Evrope uz prisustvo 40 građana Kosjerića. Panelisti su bili: Lena Nikolić, učiteljica u Osnovnoj školi Mito Igumanović u Kosjeriću, Martina Vukasović, Centar za obrazovnu politiku i Srećko Šekeljić, pokret Evropa nema alternativu iz Beograda.
Uvodno izlaganje je imala gospođa Lena Nikolić, učiteljica iz Kosjerića. Ona je prisutnima prikazala trenutnu sliku osnovnih škola u opštini Kosjerić kroz konkretne podatke o broju đaka i nastavnika, raspoloživom prostoru i opremi, uspehu đaka na opštinskim, regionalnim i republičkim takmičenjima te neprestanom smanjenju učenika što je, po njenom mišljenju, najveći problem obrazovanja u našoj sredini. Takođe, na osnovu 30 godina rada u školi, gospođa Nikolić je iznela analizu trenutnih projekata koje njena škola realizuje, prikazala pozitivna iskustva sa istih i dala moguće smernice daljeg razvoja škole i poboljšanja uslova rada.
Zatim je Martina Vukasović kroz svoju prezentaciju prisutne upoznala sa konkretnim fondovima koje Evropska unija nudi Srbiji a koji se tiču obrazovanja od vrtića do postdiplomskih studija. Ona je posebno naglasila konstantno povećanje sredstava koja se ulažu u ovu oblasti i mogućnost svih, kako državnih organa, škola, fakulteta i univerziteta ali i udruženja građana, da apliciraju za dobijanje ovih sredstava.
Gospodin Srećko Šekeljić je dao hronološki prikaz borbe za institucionalno rešavanje problema mladih kroz formiranje Ministarstva za omladimu i sport te nedavno usvajanje Nacionaln estrategije za mlade. Istakao je da ova Strategij predstavlja prvi dokument koji na sistematski i sveobuhvatan način tretira mlade i njihove potrebe i nudi moguće smernice za rešavanje njihovih problema.
U diskusiji koja je zatim usledila učesnici diskusije su odgovarali na brojna pitanja koja su se ticala odlaska mladih i obrazovanih kadrova iz Kosjerića, uslovima školovanja u našoj opštini, raštkranosti sela i vrlo malom broju đaka iz seoskih sredina, mogućnostima za konkurisanje na projektima koje finansira EU te većoj autonomiji lokalne samouprave kada je obrazovanje u pitanju.

Najupečatljivija pitanja:

  1. Zašto u školama u SO Kosjerić ne postoji školski policajac?
  2. Kako rešiti problem odlaska obrazovanih kadrova iz malih sredina?
  3. Da li se pristupni fondovi EU odnose i na decu koja su u vrtiću?
  4. Zašto su seminari za nastavno osoblje preskupi i zašto ministarstvo nije limitiralo cenu seminara?
  5. Da li postoji strategija referentnosti i akreditacija obrazovnih ustanova?

Ovom Prilikom, UG K-town Group je, povodom 9. maja, Dana Evrope, izdalo CD koji sadrži najvažnije informacije o EU, dokumente koji regulišu status Srbije u ovoj organizaciji, kratke filmove o EU kao razne zanimljivosti o državama članicama i njihovim građanima. Navedeni CD je deljen građanima na ulicama Kosjerića kao i svim prisutnima na tribini.

U okviru aktivnosti predviđenih projektom, svim političkim partijama u Kosjeriću je poslato javno pismo u kome ih UG K-Town poziva da isto zvanično potpišu i tako potvrde da će se, u slučaju dolaska na vlast, zalagati za evropske vrednosti i što skoriji ulazak Srbije u EU. Pozitivan odgovor smo dobili od Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove, G17+ i Liberalno demokratske partije.

Takođe, pored ovih aktivnosti, UG K-town group je u sklopu ovog projekta postavilo specijalni interet sajt na adresi: eu.ktowngroup.org.rs na kome se nalaze sve najvažnije informacije o EU kao i napredku Srbije na putu pridruživanja. Ovaj sajt je bio reprezentativni za ceo projekat i uključivao je informacije o aktivnostima svih 43 organizacije koje su učestvovale u projektu. Dnevno je sajt posetilo oko 200 posetilaca čime su, praktično, svakoga dana održane po tri virtuelne panel tribune.

 

» Spisak svih projekata